rezonanca

(nema veze s rezonom)

sotona

dana 21 listopada, 2012

Ajd’, janje moje, da ti ispričam priču, o duhovima i o ljudima, i o tome kako su drugi za razliku od prvih sposobni napraviti velika zla i ovima prvima i ovima drugima:

Aniti je pao kofer na glavu. Onaj metalni sa sigurnosnom šifrom i s ključevima. Sad nosi samo jedan flaster, preko nosa, jer su joj se naočale zabole u hrskavicu, i sreća da su samo u hrskavicu, da su kojim slučajem bila starinska staklena stakla, možda bi joj prsnula po očnim jabučicama. To se dogodilo točno petog desetog, na dan učitelja. Ravnateljica je trebala neke novce, koji se, a to je važno napomenuti zbog fabule, čuvaju u tom šifriranom koferu, jer škola nema za sef, a koji se opet drži na vrh ormara na tri noge (ne znam za čavle), jer je to, kao najsigurnije mjesto, i tako je Aniti, dok se verala po stolicama, jer škola nema ni za skale, palo svo to dragocjenje po glavi. I ozbiljno je povrijedilo. I kad kažem povrijedilo, ne mislim samo na nosnu hrskavicu. Niti na njen ponos. Jer, takve se gluposti događaju samo bedacima u američanskim filmovima. Ona je ozbiljno i zaista zaplašena. Znate kakav je narod, suosjeća samo s likovima iz romana ili s tok-šovova, ali u stvarnom životu simpatiju (ni empatiju) ne zna pokazati. Jer je to nešto što se ne može fingirati? Ili zato što su emocije za slabiće? Anita je uskoro postala glavni sprd!

Neki dan mi priča:

– Nisam ja neki fanatik. Ali stalno mislim, zašto se to meni događa. I Isusa su tako, nevinog i čistog, mučili i razapinjali. A zašto? On je došao da nas spasi, a mi smo se na nj obrušili drvljem i kamenjem. Tako i meni…

… nabraja na prste što joj se sve samo u zadnjih par dana dogodilo…

– Znam ja da ja imam neprijatelje i da ima ljudi koji mi žele zlo. I onda ja pogledam prema nebu: Bože moj, spasi ih jer ne znaju šta rade…

… slijedi nekoliko citata s nedjeljne propovijedi…

– I uzmem ja molit, za svoje neprijatelje, kad ono: počele mi stvari ispadati iz ruku, počeli me ljudi gurat rukama, gazit po nogama… Sotona! Ne da mi da molim za njih. A šta on jače po meni, to moja molitva jača i jača!

Skupile mi se suze iza očiju. I sad mi je još grop od njih u grlu. Došlo mi da zagrlim tu sitnu ženicu, al mislim da bi mislila da sam lezbača. Znaš, milo moje, kako ljudi vole misliti da su važni i da se o njima misli, e pa od svih, ovo mi je najčudnija varijanta.

 


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: