rezonanca

(nema veze s rezonom)

na božićno jutro

dana 25 prosinca, 2013

Ja se mogu sjetiti dobrih stvari. Sreće u sitnicama. Biranja čestitki. Najljepšu za najdražu tetu. I najskuplje za one koje ne viđamo često. I treniranja rukopisa: čiji je uredniji, čitkiji i svečaniji. I, NE svima isto napisati!

Isto tako mogu zamisliti da današnje obitelji kite fejsove (fejseve?). Ili blogove. Sa svim onim šljokicama i pahuljicama. Gliterima. Gligt…

Čovjek je malo (ili nimalo) evoluirao. Od pećine do danas. OK, od papirnate čestitke do elektroničke! OK, od pećine do danas.

Sjećam se i loših stvari. Kako je doma sve to bilo naporno. Moranje. Gnjavaža. Mjerkanje: Ona je nama lani poslala neku ružnu / Ona se lani nije udostojila…

Isto tako mogu zamisliti da današnje obitelji gledajući tuđe statuse i postove vide samo ružne stvari: Gle što ga je nakitila, to je zato što je u duši prazna…

Ove godine nisam osjetila pritisak blagdana (ali još ima vremena):

S mamom sam se čula telefonom. Istresla je sav otrov u najranije jutro. U sedam minuta i pedesetjednu sekundu je prešla preko svih svekrva i jetrva, ni jednom ne pitajući kako sam ni što sam. Sedam minuta i nešto sekundi je dobro vrijeme.

S tatom sam izmijenila sms.

Sister mi je poslala cirkular.

Zora, koja mi je svake godine, tri dana prije, slala muzičke čestitke i nazivala nekoliko puta, iako zna da ne slavim, ove godine je preskočila. Možda je našla drugi način da napakosti. (velim, ima vremena) A možda ju je umorilo moje ignoriranje. Pasivno sam agresivna! (zapravo ne želim imati nikakva posla s njom a to je jedini način)

Kad stavim crno na bijelo, izgledaju kao sitnice. I ja kao presitničava. Ali u stvarnosti je pregolem teret. Smeta mi svo to licemjerje. Smeta mi to sebičnjaštvo stavljanja sebe u prvi plan i kod poklanjanja prigodne dobrote. I smeta mi što je kardinal rekao da se za božić nitko ne smije osjećati ____________ (usamljeno?).

Dakle, da te nisam čula da se osjećaš!

Dakle, što sam mogla izbjeći – izbjegla sam (žao mi što mi je wordpress javio da me neka Ligija komentirala. ta me neugodnost mogla komodno mimoići.), okružila se samo dobrim stvarima, po dobrom starom običaju kontaktirala ljude koje dugo nisam čula: tarifa savršena!

PS

malo mi žao što ti još više puta nisam rekla da te volim. ali velim još ima vremena.

 


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: