rezonanca

(nema veze s rezonom)

srh

dana 22 lipnja, 2014

Neki dan sam neplanirano ispala iz putanje te se izgubila u rodnome gradu.
Ni kriva ni duzna, nasla sam se na jednom od onih umjetnih trgova u jednom od onih modernih naselja… stambenih kompleksa… sa zgradama u prvobitno zivim sarenim (sada ispranim) bojama… malenih cetvrtastih prozora… Sa stupom s putokazima: dj.vrtic ->, ljekarna ->, mali kvartovski ducan -^ (zna li tko di je bloger znakovi iz sarajeva?)… Mini parkiralistem i garazom… Cak kvazi zelenom povrsinom… Neka je zena leprsave kose izasla iz modificiranog fice i veselo mahala nekom…
Takvu simulaciju sam imala vidjeti kod malog marka. (On, znate, radi vizualizaciju u arhitekturi. Dobar je to posao: glazba po izboru, samo ti i mis i te kuce za lutke.)
I do danas mi nije jasno zasto bi itko ikad pristao na takav zivot.

Jutros su se susjedi opet svadali.
(Da, oni koji mi imaju obicaj bacati smece na balkon.)
Najprije se culo nekakvo stektanje (mislila sam psece), onda je nesto puklo o zid, on je urlao, a ona grcala i kasljala i jecala. Onda su lupila vrata.
Tisina.

Moja zgrada ima goleme prozore.
I svaki ima Pogled.
Siroka cesta. Golemo raskrsce. Plavo plavo more. I golemo sjajno nebo.

Zbog cega ljudi radije biraju svoju klaustrofobiju.


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: