rezonanca

(nema veze s rezonom)

gabriel

dana 7 svibnja, 2015

gledam (uglavnom šutke) kako puno baba odgaja djecu:

– kako se zoveš

– kako ti se zove mama tata

– di živiš

pa kad pogodi! (odgovori?), slijedi “braaaavo”

točan odgovor pogodijo đek-pot kako je moj mali pametaaaan

 

Mene je moja baka učila da šutim. A ako se izgubim, bog će me pomoć.

– U tišini ga najbolje čuješ –

 

+++

prije neku večer me je izmorilo neko dijete s pitanjima kako se zoveš di stanuješ znaš li ovog onog

i činilo se, jako se naljutilo što nisam oduševljeno pljeskala kad je glasno i razgovijetno izdeklamiralo svoje osobne podatke

++

Mene su moji roditelji učili da ne govorim ništa o sebi nepoznatima, da ništa ne uzimam od nepoznatih, i da ih ne slijedim ako me zovu

+

prije neki dan je neka mlada obitelj, činilo se, jako bila ljuta na svoje maleno dijete jer nije pozdravilo ljude ispred zgrade. pri tom nisam čula da su sami pozdravljali ikog. čula sam povike “gabriel gabriel jesi pozdravio tetu, pozdravi tetu”

Dojam je da nitko više ništa ne zna, ali dok ne zna da ne zna – dobro je.

I bitno da se priča.

 

(zar se nikad ne umoriš od površnosti?)


Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: