ne znam zasto bih prevela pile preko ceste, a ne bih majku ili oca koji su me zaceli.
cinjenica da pomazem piletu, produkt je njihovog nastojanja, ne samo odgoja koji mi je, silama prilika, nametan.
njihov gen.
nije (bio) sebican.
iako:
bilo je vremena, kad su me bezdusno ostavljali drugim zenama na traljava cuvanja. bez jela, bez sna, bez zagrljaja potrebnih za zdravo naprijed.
ne govorim samo o susjedima, obdanistima ni o TeVeu.
na milost i nemilost utvarama iz ormara, ciganima iz kolica, krueli de vil.
da svijet nije crno-bijeli, shvatila sam rano; inace bi bilo tesko prihvatiti da oni nisu bijeli il’ da bijelo nije dobro… stogod!
Bezdusno! – kazu.
drugacijeg se duha, ostavlja starce u stacionaru, drugacijeg nejac u obdanistu, zar?
nema tamo* mudrosti koju bi cuvar mogao posrkati pa pljunuti za neko dobro (niti zlo), nicega nema. niti je bilo.
is praznim zivotom kakvim zivljase… o moj boze, zar bi tko priseban prodavao vlastiti ofspring? za kesicu srebra? yok! zato sto to tako svi.
postoji zivot zivot i postoji dru stveni zivot. treceg nema. drugi je pad.
luciferove minione takodjer nazivaju andjelima.
odraz u ogledalu.
darvinianska skala prema natrag.
ma nema veze.
