Ranih devedesetih u okupiranom Zadru sam naucila da se brasno i voda mogu spremiti na milijun razlicitih nacina: Bilo da ih skuhate, pofrigate, dinstate ili pecete, uvijek imaju drugaciji okus, neovisno hocete li dodati prstohvat soli, zlicicu vegete, kap sirupa ili meda, kockicu cokolade ili komadice voca ili korice, doslovno od samo dva sastojka je moguce stvoriti zivot.
Ranih devedesetih u okupiranom Zadru, brasno se dijelilo kod Crvenog kriza, a voda se razvozila cisternama u odredene kvartove u odredeno vrijeme.
Pricalo se da se tamo zene posebno maltretira, ali nikoga nisu zanimali detalji, neprijatelj je bio u zaledu, i one dobre, svakodnevne su prebrisale tu pricu na uobicajen nacin: prenemazu se, lijene krave, izmisljaju i laju bez veze!
Obitelj izbjeglica, koja je, prije nego je postalo stvarno gusto, zamijenila stan u Kninu za onaj u Zadru, je ulijevala sampon iz humanitarne pomoci u WC, jer nije bilo tekuce vode, a sampona je bilo i za bacanje.
Tek kad se proglasi nestasica shvatite da su ljudi izmislili stvari za koje niste ni znali da postoje i koje vam ne trebaju, ali za vraga!, bas bez njih ne mozete dalje. I tu zivot pocinje i staje.
×
eno su alternativni mediji proglasili ruse, maltene herojima, jer navodno unistavaju biolaboratorije koji su krivi za koronu … Jadni ti smo majko moja mila …
rezonanca 
Komentiraj